Intuitivno slikanje na svili, Aleksandrino nežno i suptilno, a tako snažno vođenje u svet našeg nesvesnog, naše kreacije i našeg susreta sa unutrašnjim detetom. Bilo da je razigrano ili ranjeno, ono je ogroman deo našeg nesvesnog iz koga mi kreiramo našu svesnu realnost. I eto čarolije! Natežemo svilu na ram, izvodimo pokrete četkicom za koje nismo ni znali da ih znamo, mešaju se boje, razlivaju se oblici...otkriva se jedan deo naše duše. U bilo kom da smo procesu, površinskom ili dubinskom, u bilo kojoj tehnici ili metodi, na bilo kom stupnju, uvek je važno da svi fragmenti naše duše budu "sakupljeni ponovo" i integrisani. I da, bude i suza, smeh se nekako podrazumeva.

Intuitivno slikanje na svili je način spoznaje i ja ga najtoplije preporučujem svima a naročito visokosenzitivnim ljudima.

Odmah nam je rekla da ne možem da pogrešimo. Šta god da uradiš na svili ispadne lepo. To me je ohrabrilo na početku. Ali kako rad odmiče imaš razne borbe u sebi. Ja sam pokušavala da se ohrabrim sa nekom jačom bojom, pratila prethodno povučene linije. I tako. Onda napraviš pauzu, pojedeš kolač, popiješ vodu, razmisliš, analiziraš.

Mnogo je lepo iskustvo. Naučile smo da zatežemo svilu na ram i onda se prepustile.

Letting go of perfection leads to freedom of expression

...a na radionici čarolija! Ambijent kao iz priče, kućica u cveću i drveću, energija prostora nežna, podržavajuća i negujuća. Saška i njena porodica razoružavaju toplinom, gostoprimstvom i srdačnošću. Ekipa žena te subote kao da je nekom čudnom rukom birana, taman kako treba. Saška prenosi zna nje nesebično i grli pogledom, a to preporučujem da se sami uverite što pre na idućoj radionici.

Alex ne umeh ni da se zahvalim ljudski od smiraja u koji sam upala... Stvarno je bilo lepo i mnogo mi je drago da si do ovde stigla... Grlim te jako!

Bilo mi je predivno, kao da sam energetski bila na svom omiljenom mestu na svetu, a to su Maldivi.
Osetila sam i sopstvenu lakoću postojanja koju nosim sad sa sobom.
Mene si očarala i začarala za ceo život.

Meni je bilo super i sa nestrpljenjem sam čekala da počnemo da vidim kako se radi jer nisam nikada ni ukucala da vidim što nam je svima dostupno, jednostavno ne volim to, ovako mi je mnogo lepše i zabavnije. Dan uopšte kao dan je bio čaroban i vreme mi je proletelo, mnogo mi se svidelo i jedva čekam da nađem vremena da pokupujem sve neophodno što mi treba i da krenem da radim jer ovde kod nas nema ništa od materijala dostupno. Ostale devojke su bile divne i toliko smo različiti svi bili. Možda da osmisliš neke obuke sa nivoima :) mi smo prešle prvi.